Промет и потрошња лекова
Прикупљање и обрада података о промету и потрошњи лекова и медицинских средстава
Делатност Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) обухвата, поред осталих, и послове праћења промета и потрошње лекова.
Закон о лековима и медицинским средствима Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 30/2010, 107/2012.113/2017- др. закон, 105/2017-др.закон) је прописао надлежност Агенције у пословима прикупљања и обраде података о промету и потрошњи лекова и медицинских средстава, као и носиоца дозвола за промет лекова на велико, који су дужни да воде евиденцију о врсти и количини продатих лекова у Републици Србији, као и о увезеним и извезеним лековима по појединачним паковањима.
АЛИМСа је дужан да прикупља и обрађује податке о промету и потрошњи лекова у једној календарској години. Ови извештаји представљају службену тајну, а обрађени подаци доступни су јавности.
Подаци који су прикупљени за одредени временски период се обрађују у складу са препорукама Светске здравствене организације и методологијом која обезбеђује добијање и приказ финансијско-статистичких показатеља и здравствених фармакоекономско-епидемиолошких показатеља употребе лекова у нашој средини.
У циљу добијања ових података, обим потрошње лекова се преводи у број Дефинисаних Дневних Доза на 1000 становника по дану, по методологији утврђеној на међународном нивоу.
Дефинисана Дневна Доза (ДДД) је техничка, статистичка јединица мере употребе лека, чија вредност представља просечну дневну дозу за главну индикацију примене лека код одраслих особа, при чему не зависи од цене, облика, јачине или величине паковања лека и не изражава препоручену или стварно употребљену дозу лека.
Број ДДД/1000 становника на дан омогућава увид у то колики је број становника (од њих 1000) користио посматрани лек и био изложен његовом деловању током једног дана. Добијени подаци се стављају у корелацију са бројем становника који су користили лек у периоду за који се врши обрада. Подаци о броју становника се преузимају из званичних докумената Републичког завода за статистику.
Употреба лекова обухвата промет, дистрибуцију, прописивање и коришћење лекова у друштвеној заједници, са посебним нагласком на медицинске, социјалне и економске последице.
Праћење прописивања и употребе лекова значајно доприноси процени фармакотерапијских ставова и прописивачких навика у пракси и омогућава одређивање фактора који утичу на прекомерну или недовољну употребу појединих лекова.
За поређење потрошње и трошкова лекова у различитоим географским областима у којима се користе различите активне супстанце и различита паковања, неопходни су међународно важећи систем јединствене класификације лекова и систем мерења потрошње и трошкова. АТЦ/ДДД систем је доказано користан у превазилажењу тих разлика и њега СЗО предлаже као европски стандард још 1981, а као светски 1996. године.
АТЦ систем је систем за класификацију који лекове дели у групе на основу органа или система на које делују у складу са својим хемијским, фармаколошким и терапијским својствима. Свака супстанца се идентификује специфичном алфанумеричком ознаком, па је могуће груписати оне са сличним карактеристикама у АТЦ нивое.
Подаци о потрошњи лекова и трошковима у примарној заштити могу да потичу са различитих нивоа дистрибутивног ланца, нпр.:
- подаци о продаји добијени од фармацеутских компанија и/или велетрговина,
- подаци о издатим лековима добијени од апотека,
- подаци о надокнади добијени од државне здравствене службе, социјалног осигурања и трећих лица,
- као и подаци о рецептима које су издали лекари опште праксе и други прописивачи.
Изражавањем потрошње у ДДД добија се информација о степену потрошње једног лека или скупа лекова у некој географској области (земљи или региону). Изражавањем потрошње у ДДД/1000 ст./дан добија се процена потрошње лекова у датој области, која је независна од величине популације, а која омогућава поређење области са различитим бројем становника.
Индикатори трошкова могу да буду:
- трошкови лекова према укупним здравственим трошковима;
- трошкови лекова по глави становника;
- трошкови лекова по ДДД;
- трошкови генеричких лекова према укупним здравственим трошковима;
- потрошња генеричких лекова према укупној потрошњи лекова;
- трошкови нових лекова према укупним здравственим трошковима;
- потрошња нових лекова према укупној потрошњи лекова;
- првих 10 фармаколошких класа до другог нивоа АТЦ;
- првих 10 ИНН до петог нивоа АТЦ.
Однос трошкова лекова према укупним здравственим трошковима даје процену економског оптерећења здравствених система потрошњом лекова. Пораст фармацеутских трошкова поставља питање могућности и финансирања здравствених система.
Анализа употребе лекова је инструмент обезбеђења квалитета и користи се за праћење и оцењивање коришћења лекова према договореним критеријумима/стандардима, а према потреби се њиме препоручује промена праксе у циљу унапређења квалитета, сигурности и рентабилности прописаних лекова.
Овај процес се може вршити ретроспективно, проспективно или истовремено. Анализа употребе лекова се обично користи као инструмент тамо где пракса прописивања лекова није усклађена са договореним стандардима.
Анализа употребе лекова омогућава:
- да се потврди квалитет прописивања у погледу сигурности, ефикасности и трошкова за организацију,
- побољшање финансијских ефеката терапије уз смањење трошкова неодговарајуће употребе лекова,
- бољи квалитет услуга клиничке фармације у погледу клиничке фармацеутске праксе и едукативних предности.