Пријављивање нежељених реакција на лек
Пријављивање нежељених реакција на лек је основни метод постмаркетиншког праћења лека који доводи до нових сазнања о његовом безбедносном профилу.
Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) је надлежна за праћење нежељених реакција на лекове. Тако се у Републици Србији сви случајеви нежељених реакција на лекове прикупљају у АЛИМС-у, односно његовом Националном центру за фармаковигиланцу (НЦФ).
Нежељене реакције АЛИМС-у пријављују здравствене установе и здравствени радници и пацијенти (спонтано пријављивање), носиоци дозвола за лекове и спонзори клиничких испитивања.
Спонтано пријављивање нежељених реакција на лекове
Основни и најважнији део постмаркетиншког праћења безбедности лекова, односно камен темељац националног система фармаковигиланце је спонтано пријављивање нежељених реакција на лекове.
Спонтано пријављивање подразумева добровољно пријављивање нежељених реакција на лекове у промету од стране здравствених радника и пацијената.
Здравствени радници су кроз своју свакодневну професионалну праксу, у таквој позицији да могу да идентификују и пријављују нежељене реакције на лекове у промету. Стога, здравствени радници треба да пријављују нежељене реакције и сумњу на њих, онда када и не постоје поуздани докази о узрочно-последичној повезаности са примењеним леком, у циљу заштите здравља пацијената.
Ефикасност и успех националног програма праћења безбедности лекова од тренутка њиховог стављања у промет директно зависи од активног учешћа здравствених радника у пријављивању суспектних нежељених реакција. Спонтано пријављивање потребно је посматрати кроз призму професионалне и моралне одговорности, док здравствени радници своје будуће напоре треба да усмере ка интензивирању пријављивања нежељених реакција на лекове и интегрисању фармаковигиланце у своју професионалну праксу, као део рутинских активности.