Писмо здравственим радницима
Објављено је писмо здравственим радницима о флуорохинолонима за системску и инхалациону примену и повећаном ризику од регургитације срчаних залистака.
Објављено је писмо здравственим радницима о флуорохинолонима за системску и инхалациону примену и повећаном ризику од регургитације срчаних залистака.
Носиоци дозвола за лекове који садрже флуорохинолоне: ципрофлоксацин, левофлоксацин, офлоксацин, моксифлоксацин и норфлоксацин, у сарадњи са Агенцијом за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), упутили су писмо здравственим радницима о флуорохинолонима за системску и инхалациону примену и повећаном ризику од регургитације срчаних залистака.
Сажетак
• Флуорохинолони за системску и инхалациону примену могу повећати ризик за настанак регургитације срчаних залистака.
• Предиспонирајућа стања за настанак и развој регургитације срчаних залистака укључују урођене или већ постојеће болести срчаних залистака, поремећаје везивног ткива (као што су Marfan-ов синдром или Ehlers-Danlos-ов синдром), Turner-ов синдром, Behçet-ову болест, хипертензију, реуматоидни артритис и инфективни ендокардитис.
• Код пацијената код којих постоји ризик за настанак регургитације срчаног залиска, флуорохинолоне треба користити тек након пажљиве процене користи и ризика, као и разматрања других терапијских опција.
• Пацијенте треба упутити да затраже хитну медицинску помоћ у случају акутне диспнеје, нове појаве палпитација срца или развоја едема абдомена или доњих екстремитета.
Писмо здравственим радницима можете да погледате овде .
Подсећамо да здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на лек Националном центру за фармаковигиланцу АЛИМС-а. Образац и поступак пријављивања можете пронаћи у функционалној области „Фармаковигиланца – Пријављивање нежељених реакција на лекове“ .
Завршена је двогодишња стручна процена односа користи примене флуорохинолонских и хинолонских антибиотика и ризика од настанка онеспособљавајућих и потенцијално дуготрајних нежељених дејстава. Стручна процена ових лекова започела је 9. фебруара 2017. године на захтев Савезног института за лекове и медицинска средства Немачке (BfArM), према члану 31. Директиве 2001/83/EC, а због потенцијалног утицаја примене флуорохинолона и хинолона на мишићно–коштани и нервни систем који је од раније препознат ризик примене ових антибиотика. Комитет за процену ризика у области фармаковигиланце (PRAC) при Европској агенцији за лекове, донео је низ препорука о ограничењу примене ових антибиотика, које су одлуком Европске комисије постале правнообавезујуће за све земље чланице Европске уније (ЕУ).
Европска агенција за лекове (EMA) закључила је да корист примене лекова који садрже флуорохинолоне пефлоксацин, ломефлоксацин, ципрофлоксацин, левофлоксацин, офлоксацин, моксифлоксацин, норфлоксацин, прулифлоксацин и рулифлоксацин и даље превазилази могуће ризике од испољавања нежељених реакција, али уз спровођење одговарајућих мера минимизације ризика и измене одобрених индикација. Информације о леку (Сажетак карактеристика лека и Упутство за лек) сваког од наведених лекова који припадају овој групи антибиотика биће ажуриране, како би се уврстиле нове препоруке за ограничење примене, како у ЕУ тако и код нас.
Проценом су били обухваћени и антибиотици који садрже циноксацин, налидиксинску киселину, пипемидинску киселину и флумекин. EMA је закључила да однос користи од њихове примене у терапији уринарних инфекција (акутне и хроничне инфекције доњег уринарног тракта) и ризика од настанка онеспособљавајућих, дуготрајних и потенцијално иреверзибилних нежељених дејстава која захватају мишићно–коштани и нервни систем, према најновијим научним сазнањима више није позитиван. Из тог разлога, ови лекови биће повучени са тржишта ЕУ.
У вези са овим ограничењима, носиоци дозвола за лекове који садрже пипемидинску киселину, ципрофлоксацин, левофлоксацин, офлоксацин, моксифлоксацин и норфлоксацин, у сарадњи са Агенцијом за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) упутили су писмо релевантним здравственим радницима и одговарајућим професионалним удружењима у Србији, које је доступно ОВДЕ .
Од лекова који се повлаче са тржишта ЕУ, у Србији су доступни лекови који садрже пипемидинску киселину: Pipem, Pipegal и Palin. У интересу јавног здравља, узимајући у обзир најновије, на научним доказима засноване препоруке ЕМА и PRAC, АЛИМС ће привремено ставити ван снаге дозволе за лекове који садрже пипемидинску киселину, а носиоци дозвола за лекове Pipem, капсула тврда 200mg, Pipegal , капсула тврда 200mg и Palin, капсула тврда 200mg ће спровести повлачење наведених лекова из промета.
Препоруке PRAC-а из ове стручне процене објављене су на интернет страницама АЛИМС-а у октобру 2018. Обавештење је доступно ОВДЕ
АЛИМС овом приликом поново указује здравственим радницима и пацијентима на препоруке усвојене у поменутом поступку :
Здравствени радници
• Немојте прописивати флуорохинолонске антибиотике у следећим ситуацијама:
– за терапију инфекција које нису тешке или су самоограничавајуће (као што су фарингитис, тонзилитис и акутни бронхитис)
– за превенцију путничких дијареја, или понављајућих инфекција доњег дела уринарног тракта
– за небактеријске инфекције, нпр. небактеријски хронични простатитис
– за благе до умерено тешке инфекције (укључујући некомпликовани циститис, акутну егзацербацију хроничног бронхитиса и хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП), акутни бактеријски риносинузитис и акутни отитис медиа), осим ако није могуће применити друге антибиотике препоручене за ове инфекције
– пацијентима који су претходно доживели озбиљне нежељене реакције повезане са хинолонским и флуорохинолонским антибиотицима.
• Посебан опрез је потребан код прописивања ових лекова старијим особама, пацијентима са оштећењем реналне функције, пацијентима са трансплантираним солидним органом, као и онима који се истовремено лече кортикостероидима, пошто ризик од тендинитиса и руптуре тетиве проузрокованих флуорохинолонским антибиотицима може бити повећан код тих пацијената. Избегавати истовремену примену кортикостероида.
• Саветујте пацијентима да одмах прекину терапију флуорохинолонским антибиотицима при појави првих знакова озбиљних нежељених реакција, као што су тендинитис и руптура тетиве, бол у мишићима, мишићна слабост, бол у зглобовима, отицање зглобова, периферна неуропатија и дејства на централни нервни систем, а да се за даља упутства одмах обрате свом лекару.
Пацијенти
Уколико користите антибиотике који садрже активне супстанце ципрофлоксацин, левофлоксацин, офлоксацин, моксифлоксацин, норфлоксацин или пипемидинску киселину:
• Наставите са редовном терапијом како Вам је лекар прописао. Немојте мењати дозу нити прекидати лечење без претходног саветовања са Вашим лекаром.
• Одмах се обратите свом лекару ако Вам се нагло јаве
– бол и запаљење тетива. Најчешће је захваћена Ахилова тетива. У неким случајевима, тетива може пући
– оток зглоба и/или поремећај хода
– осећај узнемирености, конфузија, нервоза, успаваност, дрхтавица, вртоглавица
– сметње у памћењу
– поремећај чула вида, укуса, мирис и/или слуха
• Обратите се свом лекару ако имате додатна питања или сумње.
Списак лекова који садрже флуорохинолоне и хинолоне доступан је ОВДЕ .
Носиоци дозвола за лекове који садрже флуорохинолоне: ципрофлоксацин, левофлоксацин, офлоксацин, моксифлоксацин и норфлоксацин у сарадњи са Агенцијом за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), упутили су писмо здравственим радницима о ризику од анеуризме аорте и дисекције аорте код пацијената који користе флуорохинолоне за системску или инхалациону примену, са информацијама у наставку.
Сажетак
• Флуорохинолони за системску и инхалациону примену могу повећати ризик за настанак анеуризме аорте и дисекције аорте, посебно код старијих особа.
• Код пацијената код којих постоји ризик од анеуризме и дисекције аорте, флуорохинолоне треба користити тек након пажљиве процене користи и ризика и након разматрања других терапијских опција.
• Предиспонирајућа стања за настанак и развој анеуризме и дисекције аорте укључују анеуризматску болест у породичној анамнези, ранију појаву анеуризме или дисекције аорте, Marfan-ов синдром, васкуларни облик Ehlers-Danlos-овог синдрома, Takayasu-ов артеритис, артеритис џиновских ћелија артерија, Behçet-ову болест, хипертензију и атеросклерозу.
• Пацијенти треба да буду обавештени о ризику од настанка анеуризме и дисекције аорте и о потреби да затраже хитну медицинску помоћ у случају изненадног оштрог бола у пределу абдомена, груди или леђа.
Текст писма здравственим радницима можете погледати овде .
Подсећамо да здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на лек Националном центру за фармаковигиланцу АЛИМС-а. Образац и поступак пријављивања можете пронаћи у функционалној области „Фармаковигиланца-Пријављивање нежељених реакција на лекове“ .