Kako pratimo bezbednost

Kako pratimo bezbednost registrovanih lekova?

Lek se smatra bezbednim ukoliko njegova očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik od štetnih reakcija koji je u vezi sa njegovom primenom. Svaki lek može da izazove neželjenu reakciju. Međutim, važno je istaći da kod većine pacijenata primena leka prolazi bez ispoljavanja ozbiljnih neželjenih reakcija.

Pre nego što se lek stavi u promet (premarketinški period), sprovode se obimna istraživanja: pretklinička ispitivanja na životinjama i klinička ispitivanja na ljudima. Programi kliničkih ispitivanja prate stroga pravila i dizajnirani su kako bi se demonstrirao pozitivan odnos koristi i rizika terapijske primene leka u specifičnoj indikaciji i populaciji pacijanata.

Lek se registruje ukoliko su dokazani njegov kvalitet, efikasnost i bezbednost, što uključuje da je pokazan pozitivan odnos koristi i rizika u trenutku registracije (demonstrirana je terapijska efikasnost i rizici, u formi neželjenih reakcija, mogu se smatrati prihvatljivim u tom trenutku).

Klinička ispitivanja se sprovode pod specifičnim uslovima:

  • ispitanici su homogeno odabrani specifično za tu studiju po strogim kriterijumima (pol, uzrast, etnička pripadnost, pušenje, uglavnom nemaju prateće bolesti i istovremeno ne koriste druge lekove itd),
  • broj ispitanika i vreme trajanja studije su ograničeni,
  • ispitanici se stalno prate tokom studije.

Na kraju kliničkog ispitivanja poznate su česte neželjene reakcije. Nakon registracije lek se stavlja u promet kada počinje da se primenjuje u rutinskoj kliničkoj praksi na velikom broju pacijenata. Tada još uvek ne poznajemo ukupan bezbednosni profil leka, odnosno informacije su nepotpune ili nisu uopšte dostupne u vezi sa retkim neželjenim reakcijama i reakcijama nakon dugotrajne izloženosti, interakcijama, rezistencijom, potencijalom za medicinskim greškama, neodobrenom primenom leka, zloupotrebom i pogrešnom upotrebom, primenom leka kod specifičnih kategorija pacijenata (deca, stari, trudnice, dojilje, pacijenti sa pratećim bolestima: insuficijencija jetre, bubrega, srca itd).

Iz navedenih razloga znanje o bezbednosnom profilu leka je ograničeno i mora se proširiti. Zato je od velikog značaja praćenje bezbednosti svih lekova od trenutka njihovog stavljanja u promet – poznato kao farmakovigilanca.

Farmakovigilanca je proces:

  • praćenja upotrebe leka u svakodnevnoj praksi kako bi se identifikovale ranije neprepoznate, neočekivane neželjene reakcije ili izmene u karakteru (priroda, ozbiljnost, učestalost) ispoljavanja neželjenih reakcija,
  • procene rizika i koristi lekova kako bi se utvrdilo koje mere treba sprovesti, ukoliko su potrebne, u cilju poboljšanja bezbedne primene leka,
  • pružanje informacija zdravstvenim radnicima i pacijentima u cilju ostvarivanja bezbedne i efikasne primene lekova,
  • praćenje uticaja i rezultata preduzetih mera.

Izvori informacija koje se koriste u farmakovigilanci:

  • spontano prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove od strane zdravstvenih radnika i pacijenata,
  • kliničke i epidemiološke studije,
  • medicinska literatura,
  • informacije od farmaceutske industrije,
  • informacije od drugih regulatornih tela sveta,
  • registri (mortalitet, morbiditet, trudnice i sl).

Informacije iz navedenih izvora se detaljno pregledaju i analiziraju i mogu ukazati na novu neželjenu reakciju, koja do tada nije bila poznata za određeni lek, zatim da se neke od neželjenih reakcija pojavljuju češće nego što se dotadašnjim ispitivanjima pokazalo, da se kod određene populacije pacijenata češće ispoljavaju neželjene reakcije, otkrivaju se interakcije, moguće medicinske greške, pogrešna upotreba, zloupotreba itd.

Regulatorne mere iz bezbednosnih razloga:

Kada je potrebno, nakon procene evidentiranih podataka i identifikovaja novih bezbednosnih saznanja, ALIMS sprovodi mere kako bi se osiguralo da se lek upotrebljava na način kojim se minimizira rizik i pospešuje korist. Te mere najčešće uključuju izmene bezbednosnih informacija u Sažetku karakteristika leka i Uputstvu za lek, kao osnovnim dokumentima o leku:

  • u smislu dodavanja novih važnih upozorenja i mera opreza i neželjenih reakcija,
  • nove kontraindikacije (npr. ne primenjuje se kod trudnica, dece ili kod odeđenih medicinskih stanja itd),
  • smanjenje preporučene doze,
  • ograničenja u primeni leka (kao terapija drugog izbora, isključivanje određene bolesti ili grupe pacijenata gde se lek primenjuje, izmenu na restriktivniji režim izdavanja leka, npr. sa BR na R itd).

Sprovode se i druge regulatorne mere u cilju upravljanja rizikom, pre svega u smislu njegove minimizacije, a u retkim slučajevima sprovodi se prestanak važenja dozvole za lek ili njeno privremeno stavljanje van snage iz bezbednosnih razloga i povlačenje leka iz prometa, kada se pokaže da potencijalni rizik nadmašuje očekivanu korist pri uobičajenoj terapijskoj primeni leka.

Definicije

Farmakovigilanca je skup aktivnosti koje se odnose na prikupljanje, otkrivanje, procenu, razumevanje i prevenciju neželjenih reakcija na lek, kao i drugih problema u vezi sa lekom.

Neželjena reakcija jeste svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka kod ljudi (u svrhu lečenja, sprečavanja bolesti, postavljanja dijagnoze, obnove, poboljšanja ili promene fiziološke funkcije), ili pri primeni bilo koje doze leka u toku kliničkog ispitivanja.

Neočekivana neželjena reakcija jeste reakcija na lek čija priroda, ozbiljnost ili ishod nisu opisani u sažetku karakteristika leka, odnosno brošuri za istraživača za lekove koji su u kliničkim ispitivanjima.

Neželjeni događaj jeste neželjeno iskustvo koje se dogodilo u periodu primene leka i za koje uzročno-posledična veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana. Neželjeno iskustvo predstavlja bilo koji nenameravani i neželjeni znak (npr. abnormalni laboratorijski nalaz), simptom ili bolest, vremenski povezan sa primenom leka.

Ozbiljna neželjena reakcija/neželjeni događaj jeste svaka neželjena reakcija/neželjeni događaj koji imaju za posledicu:

  • smrt,
  • neposrednu životnu ugroženost,
  • trajno ili teško oštećenje/invalidnost,
  • bolničko lečenje ili produžetak postojećeg bolničkog lečenja,
  • kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju,
  • drugo medicinski značajno stanje.

Interakcija jeste promena farmakokinetičkih ili farmakodinamičkih svojstava leka uzrokovana istovremenom primenom drugog leka, hrane, ili neke druge supstance.

Predoziranje jeste primena količine leka u pojedinačnoj dozi, odnosno dnevnoj dozi, koja je iznad maksimalne preporučene pojedinačne, odnosno dnevne doze prema Sažetku karakteristika leka i Uputstvu za lek, uključujući kumulativne efekte usled predoziranja.

Neodobrena primena leka jeste primena leka koji ima dozvolu, ali u terapijskoj indikaciji, dozi ili na način koji nisu navedeni u Sažetku karakteristika leka, odnosno koji nisu odobreni.

Zloupotreba leka jeste stalna ili povremena, namerna prekomerna upotreba leka praćena štetnim fizičkim ili psihofizičkim efektima.

Medicinska greška jeste svaka nenamerna greška u propisivanju, izdavanju ili primeni leka od strane zdravstvenih radnika ili pacijenata.

Izloženost leku na radu jeste izloženost lica leku kao posledica njegovog obavljanja posla.

ALIMS-NCF

U izradi

WHO-UMC

U izradi